Музички правац је категорија (или жанр) музичких дела која су у истом стилу или деле неку „сличност музичког језика“. Правци такође могу настати и на основу не-музичких одлика, као што су географска обележја
Renesansa je jedno od najkreativnijih razdoblja u književnosti i umjetnosti koje je označilo prekid sa srednjim vijekom. Vremenski se određuje od 14. stoljeća u Italiji do 16. stoljeća u ostatku Europe. Ona je jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi zapadne Europe, koji je doveo do preokreta u znanosti, filozofiji, književnosti i likovnim umjetnostima. Italija je zemlja u kojoj je umjetnost renesanse našla svoj najviši izraz, jer je u njoj najprije došlo do razvoja gradova i gomilanja bogatstva u pojedinim gradanskim porodicama.
Врсте певања:
Архаично певање је нетемперовано певање што значи да нема крај (бескрајно се понавља).
Логогена мелодија је мелодија која има мали број тонова и мали опсег тонских висина које се стално понављају. Логогена (Грчка реч "лого" у преводу "реч") што значи да је текст имао важнију улогу.
Патогена мелодија је мелодија коју људи певају у тренуцима великог узбуђења или туге. Патогена (Грчка реч "патос" у преводу "узбуђење"). Везана је за појединца, никад се не може тачно поновити и има велики тонски опсег (најчешће оплакивање блиске особе која је умрла).
Мелогена мелодија (Грчка реч "мелос" у преводу "певање, мелодија") што значи да има тачно утврђену мелодију која је стална и не мења се.
Традиционално народно певање - фолклор. Најстарији облици традиционалне музике се чувају у ритуалима племена и у фолклору цивилизованих народа.
Дечје песме. Песме које су најближе дечјем менталном нивоу (једноставне - са неколико тонова).
Респонзоријално певање. Песме у којима се смењује певање групе и солисте.
Антифоно певање. Песме у којима се смењују две групе певача.
Солистичко певање. Није увек везано за тужбалице. Јавља се и у фолклору.
Рудиментарно певање. Песме чија мелодија садржи више гласова (вишегласје).
Хетерофоно певање(хетерофонија - разногласје). Током извођења песама у ритуалима племенских заједница дешавало се да неко из групе скрене са утврђене интонације што није узроковало настанак вишегласја али је мењало мелодијски ток.
Бордун. Певање у коме један певач пева мелодију а други певач или група све време „држи“ исти тон без промене висине.
Канон. Певање у којем више певача или више група пева исту песму али у различитим интервалима времена. Један певач или група почне, у тачно одређеном тренутку други певач или група почиње да пева мелодију од почетка.